BI­JE­LO PO­LjE– U di­je­lu Uli­ce 3. ja­nu­ar, gdje su ne­dav­no pri­li­kom ra­do­va na po­sta­vlja­nju at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je pro­na­đi osta­ci ljud­skog ske­le­ta, ju­če su za­po­če­li ar­he­o­lo­ški ra­do­vi. U ime Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re Cr­ne Go­re, ar­he­o­log Pre­drag Lu­to­vac sa sa­rad­ni­ci­ma ju­če je pri­su­stvo­vao are­ho­lo­škim is­ko­pa­va­nji­ma.
– Na du­bi­ni od sko­ro dva me­ta­ra u ovoj uli­ci pro­na­đe­ni su osta­ci ljud­skog ske­le­ta. Ot­kri­ve­na je gla­va po­kri­ve­na ka­me­nom plo­čom, a iz­vo­đa­či ra­do­va su vra­ti­li plo­ču na isto mje­sto i sve za­tr­pa­li šljun­kom dok se iz­vr­še is­tra­ži­va­nja. Mo­ra­ju se rje­ša­va­ti in­fra­struk­tur­na pi­ta­nja u gra­du, ali se mo­ra po­ka­za­ti i hu­ma­nost pre­ma ljud­skim po­smrt­nim osta­ci­ma. Ne smi­je­mo do­zvo­li­ti da se ljud­ske ko­sti lo­me i uni­šta­va­ju, već se mo­ra­ju pa­žlji­vo po­di­ći – re­kao je Lu­to­vac.
On je do­dao da je na osno­vu na­lo­ga Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra po­sta­vljen za ar­he­o­lo­škog nad­zor­ni­ka i da se ju­če kre­nu­lo s po­di­za­njem as­fal­ta duž či­ta­ve Uli­ce 3. ja­nu­ar, do Tr­šo­ve uli­ce.
– Uklo­ni­će­mo na­sla­ge as­fal­ta do ni­voa gro­blja. An­ga­žo­va­li smo pri­vat­no pred­u­ze­će i me­ha­ni­za­ci­jom je ju­če uklo­njen as­falt u du­ži­ni od dva­de­se­tak me­ta­ra. Na­kon to­ga je ma­ši­ni­sta ka­zao da ni­je u sta­nju da ko­pa po tom di­je­lu gdje se pret­po­sta­vlja da je gro­blje, zbog če­ga smo pre­ki­nu­li rad. Već da­nas će­mo an­ga­žo­va­ti dru­gog iz­vo­đa­ča – is­ta­kao je Lu­to­vac.
On sma­tra da će ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja da­ti od­go­vo­re na mno­ge ne­do­u­mi­ce.
– Pret­po­sta­vlja se da je na ovom lo­ka­li­te­tu do 1944. go­di­ne bi­la dža­mi­ja i oko nje gro­blje, ko­ji su uni­šte­ni pri­li­kom bom­bar­do­va­nja. Ši­rio se grad i po­sta­vljen je spo­me­nik. Kad ot­kri­je­mo ske­let, utvr­di­će­mo ko­joj kon­fe­si­ji pri­pa­da na osno­vu na­či­na sa­hra­nji­va­nja. Ako se utvr­di da osta­ci pri­pa­da­ju pri­pad­ni­ci­ma islam­ske vje­ro­i­spo­vi­je­sti, ići će­mo u Islam­sku za­jed­ni­cu i s nji­ma će­mo se do­go­vo­ri­ti o sve­mu. Ura­di­će se fo­to-do­ku­men­ta­ci­ja i svi će bi­ti sa­hra­nje­ni po pro­pi­si­ma. Kao što smo ura­di­li u Pla­vu, u Ri­bar­skoj uli­ci, gdje je bi­lo 50 ske­le­ta, pa po­red Pe­tro­ve cr­kve u Bi­je­lom Po­lju, za­tim u La­tin­skoj ko­si u Rav­noj Ri­je­ci itd. Ra­di se po usta­lje­noj pro­ce­du­ri – na­gla­sio je Lu­to­vac.
On je do­dao da će svi ske­le­ti ko­ji bu­du pro­na­đe­ni bi­ti uklo­nje­ni.
Ina­če, na­kon što su pri­je vi­še od mje­sec da­na u Uli­ci 3. ja­nu­ar pro­na­đe­ni osta­ci ljud­skog ske­le­ta, po­li­ci­ja je iza­šla na li­ce mje­sta i oba­vi­la slu­žbe­ne rad­nje.
– Na ko­stur je po­no­vo vra­će­na ze­mlja, jer nad­le­žni tre­ba da usta­no­ve da li na tom mje­stu ima još ljud­skih ske­le­ta. Dok se zva­nič­no ne do­bi­je po­tvr­da da se ra­do­vi mo­gu na­sta­vi­ti na tom po­te­zu, po­sao se ne­sme­ta­no od­vi­ja na osta­lim lo­ka­ci­ja­ma. Mi u Uli­ci 3. ja­nu­ar ni­je­smo ra­di­li po­sao na od­vo­đe­nju at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je, već je to nad­le­žnost dru­ge fir­me – ka­zao je Dra­gan Va­sić, pred­stav­nik fir­me ,,Uni­pred”, iz­vo­đa­ča ra­do­va na re­kon­struk­ci­ji grad­skog tr­ga.
Pre­ma isto­rij­skim po­da­ci­ma, 19. no­vem­bra 1944. go­di­ne sa­ve­znič­ki avi­o­ni su bom­bar­do­va­li Bi­je­lo Po­lje, ka­da je stra­da­lo 156 ci­vi­la i bo­ra­ca NOR-a, dok je vi­še sto­ti­na lju­di po­vri­je­đe­no.
Bri­tan­ci, či­ji su avi­o­ni bom­bar­do­va­li grad pod Ob­ro­vom, prav­da­li su se da je u pi­ta­nju gre­ška i da je za­pra­vo tre­ba­lo da ga­đa­ju nje­mač­ke sna­ge u Pri­je­po­lju.
Tom pri­li­kom po­ru­še­na je i dža­mi­ja u cen­tru Bi­je­log Po­lja, a na nje­nom mje­stu je ka­sni­je po­dig­nut Spo­me­nik pa­lim bor­ci­ma NOR-a.
M.N.


Bur­džo­vić: Ne­ma­mo pra­vo da se od­rek­ne­mo sve­ti­nje

Isto­rij­ski do­ku­men­ti po­tvr­đu­ju da je na grad­skom tr­gu gdje je sa­da spo­me­nik pa­lim bor­ci­ma bi­la Ha­dži- ha­nu­mi­na dža­mi­ja i me­dre­sa, a no­tor­na je či­nje­ni­ca da je ova, kao i sva­ka dža­mi­ja, po­sje­do­va­la svoj ha­rem- dvo­ri­šte sa me­zar­lu­ci­ma i gro­bljem. De­va­sta­ci­ja tog pro­sto­ra za­po­če­ta je to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta, a za­vr­še­na na­kon ra­ta, i Islam­ska za­jed­ni­ca po­la­že pra­vo na to ze­mlji­šte. Isto­rij­ske či­nje­ni­ce nas oba­ve­zu­ju da po­ve­de­mo bri­gu o tom ze­mlji­štu ko­je je bi­lo va­kuf – sve­ti­nja i od ko­jeg ne­ma­mo pra­vo da se od­rek­ne­mo, ka­zao je glav­ni imam Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce Enis ef. Bur­džo­vić.
On je ape­lo­vao na nad­le­žne da se iz­vr­ši ši­ri is­kop i is­tra­ži da li se ra­di o osta­ci­ma za­tr­pa­nog mu­sli­man­skog gro­blja.


GA: Ne pre­ko­pa­vaj­te gro­blje

Gra­đan­ska ali­jan­sa za­tra­ži­la je od nad­le­žnih or­ga­na u op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje da od­mah pre­sta­nu s ra­do­vi­ma u cen­tru ove op­šti­ne, na mje­stu gdje se na­la­zi mu­sli­man­sko gro­blje. Ka­ko se na­vo­di u sa­op­šte­nju, GA po­zi­va Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i Upra­vu za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra da od­mah za­bra­ne da­lje ra­do­ve na ovom pro­sto­ru i da po­kre­nu ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja.
– Dr­žav­ni or­ga­ni mo­ra­ju sa fi­ne re­to­ri­ke pre­ći na dje­la kad su u pi­ta­nju od­no­si sa vjer­skim za­jed­ni­ca­ma. Po­seb­na pa­žnja i po­što­va­nje je po­treb­no kad su u pi­ta­nju gro­blja. Pre­ko­pa­va­nje gro­blja do­pri­no­si po­ve­ća­nju me­đu­na­ci­o­nal­ne i me­đu­re­li­gij­ske ne­tr­pe­lji­vo­sti. Pod­sje­ća­mo da se cr­no­gor­sko dru­štvo ni­je su­o­či­lo sa rat­nom pro­šlo­šću u ko­joj su po­či­nje­ni broj­ni zlo­či­ni, a ko­ji su bi­li mo­ti­vi­sa­ni vjer­skim i na­ci­o­nal­nim raz­li­ka­ma. Ova­kvi is­pa­di dr­žav­nih or­ga­na ne do­pri­no­se us­po­sta­vlja­nju po­vje­re­nja me­đu na­ro­di­ma, već po­di­žu stra­sti i ne­tr­pe­lji­vost i gru­bo vri­je­đa­ju osje­ća­nja vjer­ni­ka. Dr­ža­va Cr­na Go­ra je Usta­vom de­fi­ni­sa­na kao dr­ža­va u ko­joj su osnov­ne vri­jed­no­sti slo­bo­da, mir, to­le­ran­ci­ja, po­što­va­nje ljud­skih pra­va i slo­bo­da, mul­ti­kul­tu­ral­nost, de­mo­kra­ti­ja i vla­da­vi­na pra­va i sva­ko­me se jam­či pra­vo na slo­bo­du vje­ro­i­spo­vi­je­sti. Zbog to­ga nad­le­žni dr­žav­ni or­ga­ni mo­ra­ju po­stu­pi­ti hit­no i za­šti­ti pra­va vjer­ni­ka u Bi­je­lom Po­lju – na­vo­di se u sa­op­šte­nju ko­je je pot­pi­sao Mi­lan Ra­do­vić, ko­or­di­na­tor pro­gra­ma ljud­skih pra­va u GA.